Milica Todorović ekskluzivno za SCANDAL! kaže da je srećnija nego ikada. Uživa u svemu – u romansi sa Milošem Paunovićem, u muzici, u proleću, u imitiranju koleginica i nikome i ničemu ne da da joj pokvari dobro raspoloženje.

Da li se neko neko naljutio zbog tvojih imitacija?

“Nije, bar koliko ja znam. Nema ni razloga. Sve je to mnogo lepo, slatko, simpatično i zanimljivo. Nikog ne vređam, lepo se smejemo i zabavljamo. Ne radim to planski, već spontano. Ne biram koga ću imitirati, nego kako mi dune. Kad osetim da mi nečija energija prija, kad osetim da mogu da ga skinem žargonski rečeno, ja to onda i uradim.”

Šta će sledeće da ti dune? Aleksandra Prijović, Milica Pavlović…?

“Otkud znam! Možda već za koji čas izimitiram mog frizera. Aleksandru Prijović sam već imitirala, super je bilo, Milicu Pavlović još nisam, ali biće… Imitacije nisu moj primaran posao, ja to iz šale, zezanja.”

To je izgleda deo tvoje glumačke karijere. Šta bi sa tvojim putem ka Holivudu?

“Gluma je moja druga velika ljubav, posle pevanja. Ako bih, ne daj bože, jednog dana prestala da pevam, bila bih sigurno glumica.”

Žališ li što bolje nisi iskoristila svetsku slavu, na pariskoj premijeri Kusturčinog “Vremena Cigana”?

“Jaoj, to je bilo ludilo. Pa imala sam samo 16 godina, pojma nisam imala šta me je snašlo! Sigurno da sam mogla bolje da iskoristim šansu koja mi se pružila. Demis Rusos mi je ponudio da da živim u Parizu, da nastavim karijeru u tom gradu. Bila sam nesigurna, plašila sam se. Bila sam tamo sama. Ne bukvalno, ali daleko od porodice, prijatelja, doma. Iz Pariza ne bih mogla svaki čas da zivkam mamu i sestru, da dotrče kad sam neraspoložena ili mi nešto treba. Ja sam Rusosu lepo rekla da ne bih volela da živim u Paruzu, da ja hoću u Diznilend!”

A Holivud?

“Holivud i dalje čeka na mene. Nigde neće da pobegne i sigurna sam da će me jednog dana dočekati. Propustila sam priliku, ali ni za čim ne žalim. Ko zna zašto je to dobro. Nama bog sve kroji, ništa nije slučajno.”

Koliko si se promenila od tada?

“Promenila sam se samo u smislu da sam sazrela. A da se promenim, onako skroz, ni slučajno, ne dolazi u obzir. Šire gledam na stvari, proširila sam vidike. Nisam više klinka, prosto sam porasla. Ali, ostala sam neposredna, spontana, iskrena, vesela. Iako sam porasla, ostala sam veliko dete i to ću uvek biti. Srećna sam što sam takva i što se nikad neću uozbiljiti. Mislim, ozbiljna sam ja uvek kad treba…”

Koliko je bilo strahova, razočarenja, teških trenutaka?

“Bilo je svega, ali sve je to bio deo sazrevanja. Razočarala sam se u neke ljude, ne baš bliske, ali iz bližeg okruženja. Kad sam počela da se zabavljam sa Milošem, krenuli su razni komentari, upravo od ljudi od kojih to nisam očekivala. Sve sam ja to znala, ali ipak me je malo povredilo. Nema veze, pomoglo mi je da shvatim kakvi su to ljudi. Postoje dve opcije – ili da se čovek stalno nervira zbog gluposti, zbog onoga što pričaju zlobni i ljubomorni, ili da ga boli uvo za komentare zlobnika. Izabrala sam da me boli uvo!”

Kako se slažeš sa Miloševim roditeljima?

“Oni su divni ljudi, super se slažemo. Jaoj, mogu li da pozdravim njegovu mamu Binu? Binče je predivno stvorenje, obožavam kad nam dođe u goste. Mislim, možda je smešno reći u goste, jer je to kuća Miloševih roditelja, oni su se iselili, mi živimo sami. Njegova mama je mnogo brižna, pazi nas, stalno pita – Deco, da li ste gladni, da li vam nešto treba, da li ste se naspavali…”

A kako se Miloš slaže sa tvojima?

“Isto fantastično. Miloš je izuzetno zanimljiv tip, daleko od prototipa balkanskog muškarca. Pravi je umetnik, u svom divnom, začaranom svetu, beskrajno zabavan. Nama je stvarn ludo. Kažem mu – Srećo, reci kako je lepo, a on kaže – Kako je lepo. Po sto puta me zezne na istu foru. Moji odlično znaju da ja nikada ne bih mogla da se zabavljam sa nekim ko nije ludo zaimljiv. Nikad nisam moga da smislim dosadne, uštogljene tipove. I naravno da je moja mama Milošem oduševljena. Inteligentan, obrazovan, duhovit… A tata je sve moje momke zvao Mile, pa i njega zove Mile.”

Šta bi izabrala između karijere i ljubavi, ako bi morala da biraš?

“Oba! Sve može da se uskladi kad čovek dovoljno želi.”

Kada sam te to isto pitala pre nekoliko godina, opredelila se za karijeru jer ljubavi dođu i prođu!

“Eto, to je ono što kažem – širenje vidika! Ili sazrevanje. Može sve, što da ne. Odavno ne verujem u one priče da je žena završila sa karijerom ako rodi dete! Kako mogu svetske zvezde, poput Dženifer Lopez i Bijonse? Ako mogu one da usklade porodicu i karijere, možemo i mi.”

Vidiš li sebe okruženu dečicom?

“Naravno, volela bih da ih imam bar troje. Ne baš sad, ali nikad se ne zna.”

Ozbiljno ćeš Popovića za kuma?

“Samo sam se šalila, ali u svakoj šali ima pola zbilje. On je izuzetan čovek, mnogo mi je pomogao. Čak, kad je moja mama ostala bez posla, ponudio je da je u Grandu zaposli. Nedavno sam rekla da bih mu spomenik podigla, a onda su počeli da me zovu bukvalisti, da pitaju kad Popoviću dižem spomenik!”

Zašto su ti ugasili profil na Fejsu?

“Mislim da je to zbog fotografije sa mojim sestrićem Novakom koji ima pet godina. Prelepa sličica na kojoj se ljubimo u usta. Neko pametan, zloban i ljubomoran, zaključio je da je to nedolično, da je to valjda neka vrsta nasilja nad decom, pa je dojavio gde treba! Posle dva dana, moj profil je vraćen. Nemate pojma koliko sam se ta dva dana odmorila od Fejsa!”

Pomažeš li i dalje svojoj porodici?

“Naravno, kome ću pomoći, ako neću njima? Mnogo rano sam se odvojila od porodice i počela da živim sama u velikom, nepoznatom gradu. Uvek su mi nedostajali, i sad mi nedostaju. Čim sam počela da pevam, počela sam da doprinosim kućnom budžetu. Imala sam 14 godina kada sam mami dala jednu od prvih zarada. Sećam se da sam kupila šporet kad se pokvario, pa usisivač, kasnije sam mami kupila bundu kakvu je sanjala…”

A tati auto?

“Bila sam mala devojčica kada je moj tata nenadano ostao bez auta. Potpuno luda priča – moj brat od tetke je krišom uzeo auto od tate i slupao ga. Bila je nemoguća misija da moj tata kupi drugi auto. U teškim vremenima, tata je ostao bez posla jer je njegova firma propala. Isto se desilo i mojoj mami, koja je radila u kruševačkoj Jastri. Tata je mesecima tražio bilo kakav posao. Jedva se zaposlio kao građevinski radnik posle silnog traženja. I naravno, kad sam ja dobila automobil, poklonila sam ga mami i tati. I danas ga voze!”

Sećaš li se vremena kada si pevala bez para?

“Naravno. Išla sam još u osnovnu školu kad sam počela da pevam u jednom kruševačkom restoranu. Godinu dana sam pevala iz hobija, iz ljubavi, bez dinara. Jedne večeri, 2003. godine, u tom restoranu su gostovale Neda Ukraden, Mira Škorić i Ana Bekuta. Zaradila sam prve pare tada i odmah sam sebi kupila mobilni telefon. Silno sam ga želela, a nije bilo šanse da mi ga kupe roditelji. Ubrzo je moj život počeo da se pretvara u san. Pobedila sam u Zvezdama Granda, Kusturica mi je dao ulogu u mjuziklu Vreme cigana čija je premijera bila u Parizu i eto…”

Sećaš li se vremena bombardovanja?

“Kao kroz maglu. Imala sam devet godina. Bilo je to strašno vreme u kome se urušilo mnogo toga, ali ne i dobro raspoloženje moje porodice. Moji roditelji su se uvek trudili da nam bude veselo i zabavno i da svaku muku preokrenu. Dobrog raspoloženja nam nikad nije nedostajalo i zato sam ja uvek ovako vesela i spremna na dobro zezanje. Tek kada sam sama počela da živim, da sama plaćam svoje račune, shvatila sam koliko je mojim roditeljima, sa četvoro dece, bilo teško i koliko snage im je trebalo da se izbore.”

Koliko ti je bio težak skroman život?

“Živeli smo vrlo skromno, ali nikad nismo bili gladni i bili smo srećni. Kao klinka, mogla sam samo da sanjam novu garderobu. Nosila sam stvari koje je prerasla starija sestra Jovana, mamina ćerka iz prvog braka. A Anđela, moja mlađa rođena sestra, nosila je ono što ja prerastem. Našem bratu Vladi, tatinom sinu iz prvog braka, nije bilo lako sa nas tri ženske! Jovana je ponekad bila kod svog tate, Vlada kod svoje mame, ali smo u suštini svi uvek bili zajedno i nikad niko nije izgovorio reči polubrat i polusestra. Uvek smo se obožavali, a tako je i danas. Posle teških godina, sve je došlo na svoje mesto. Jovana se udala, ima dva sina, Danila i Novaka, koji tetku obožavaju. Anđela studira pedagogiju, a tata i Vlada rade na benzinskoj pumpi.”

Nekada si u Kruševac išla svaki čas, autobusom. A sad?

“Sad lepo sednem u svoj autić, stavim mog dragog kraj sebe i odosmo u Kruševac! Kad se okupi moja divna, velika, vesela porodica, ništa lepše na svetu!”


Vesna TasićIvan Vučićević