Svake subote  i nedelje, od 11h,  Bojana Ristivojević i Uroš Davidović vodiće gledaoce Hepi televizije na  – prelo!

Nova emisija “Prelo u našem sokaku”, vratiće nam duh vremena tradicije, bolje zemlje, običaja, ali i dovesti nove, zanimljive ljude, spremnim da nas upoznaju sa bogatstvom našeg naroda I lepotom zemlje u kojoj živimo.

Ova zemlja je istinski dobra zemlja i potrebno je samo malo da je napravimo da bude još bolja. Prelo , po tradiciji je mesto gde su se seljani okupljali i ispredali priče, ali i rešavali probleme – mi želimo da napravimo Prelo, koje će raditi isto to ali za celu Srbiju, pa šire posmatrano i za ceo region – kaže Uroš Davidović, voditelj.

Bojana Ristivojević dodaje:

Prelo je čuvar nase tradicije i obicaja, odaje identitet naroda, tu su se plele čarape, štrikali džemperi. Prela su otvarala vrata i za nove događaje –  sastajale mlade devojke i žene, pričale, smejale se, pevale, igrale…Da li je buducnost Srbije baš u ovim formatima, koji doprinose budjenju nacionalne svesti, patriotizma,gledaoci će brzo shvatiti, već vikenda koji je pred nama.

Emisija “Prelo u našem sokaku” približiće lepote i bogatstve nase zemlje. Ekipa Hepi televizije obilaziće zaboravljena mesta, pred ekrane dovesti one koji se bave zaboravljenim zanatima, domišljate i zanimljive ljude, sve koji će imati nešto pametno da kažu. Gledaocima će se prikazati I prava naša muzika, koja se stvarala vekovima, ali na jedan nov, uzbudljiv način.

Nasa razlicitost nas cini posebnim, kultura, nosnja, obicaji, pesme, pismo – ističe Bojana Raitivojević. –Narod Srbije nudi specijalitete, veru. Volim pesme i volim da zapevam, iako nemam talenta ni sluha…ali pomaze mi da se opustim i zaboravim sve brige i probleme sa kojima se susrecem.

Bojana ističe da je izuzetno srecna sto posle dužeg vremena, radi ovakvu emisiju i veruje da ce u narodu zaziveti. Ponavlja da voli život na selu, jer je to za nju veliki odmor. Dodaje da je oduševljava sjenicki kraj, priroda i predeli tog kraja. Ona kaže:

–  Tradicija je znak da postojimo, jer, ako ne znamo proslost svog naroda, ne mozemo ni buducnost razumeti i spremno je docekati. Volim putovanja i cesto putujem. Nema mesta, ni sela ni grada u Srbiji, u kom nisam bila.  Svake nedelje obidjem ili neki manastir, ili neku drugu znamenitost.

I Uroš se slaže da je život na selu – pravi izbor:

Možda ponekad ljudi to ne shvataju dok sami ne vide. Ja sam video. Voleo bih da živim u selu Radovanje kod Velike Plane – na svom imanju. Nažalost, to se neće skoro ostvariti.

Bojana Ristivojević I Uroš Davidović, slažu se da će emisiju “Prelo” gledati I grad I selo.

Na televiziji jednostavno treba da postoji program za svakog gledaoca, mi cemo se ovog puta baviti tradicijom, ali cesto i iz ugla modernog coveka – kaže Bojana.  – Napravicemo zapravo spoj modernog i tradicionalnog, starog i novog, pravimo program, koji ce gledati i sinovi i očevi i deke i bake, ali i unuke…

Uroš dodaje:

Kada su tokom Drugog svetskog rada ubedjivali Čerčila da ne evakuiše nacionalni muzej, jer tokom rata, kultura je manje važna, on je rekao „Bez kulture ni mi nemamo smisla“. Tradicija je ono što čini nas. Dakle to kolo, ta narodna nošnja iz Istočne Srbije, iz Sjenice – i šajkača i šubara i fes – to je ono što smo mi. Mi smo to – mi smo PRELO. Ne znam, nažalost, nijedan stari zanat,ali se nadam, da ću naučiti uz neku emisiju. Deda mi je bio kovač , žao mi je što mi nije preneo taj zanat. No, razumem se pomalo u poljoprivredu a tu ima porodične tradicije – ali ko je nema u Srbiji. Svi smo mi deca seljaka, samo je pitanje vremena i kada je ko otišao sa zemlje.

I Bojana I Uroš ne kriju svoje želje – daleka putovanja. Ona bi najradije u Indiju, on u – Kinu.

Odlazak u Indiju je moja, za sada, neispunjena želja – potrvdila je Bojana.

Za Uroša je pitanje o neispunjenoj želji –bolno pitanje.

Znam da neki ljude vole da imaju brza kola, neki vole nešto drugo – ja stvarno želim da imam, veoma,veoma dobre voćnjake. To želim i ispuniću to sebi kad-tad. Za sada nisam zadovaljan ali, to je borba, stvari počinju sa željom. Što se tiče ovog mog drugog posla, ako malo pokažem ljudima koji žive u Srbiji, svim narodima, našim prijateljiima da imaju na šta da budu ponosni , ta želja će mi biti ispunjena.    

Oboje, za kraj razgvoora, imaju poruku kolegama, koje se radije odlučuju za urbani sadržaj, bez etno I tradicionalnih motiva:

Neka svako radi svoj posao. Imam sjajnih kolega, dobrih ljudi i novinara koji jednostavno ne razumeju selo – medjutim svako bira šta voli i neka . Ali eto, da malo bude i provokativni kada već tako pitate – ja znam da vozim auto od 220 konja – da li vi znate traktor ? Šalu na stranu, mislim da smo proteklih godina, ne samo ja nego i mnogi drugi novinari koji izveštavaju o selu, poljoprivredi, uspeli da podignemo nivo poštovanja društva  prema poljoprivrednicima. To me raduje– završava Uroš.

Nju znate, ali pogledajte kakva je njena sestra BOMBA


scandal!promo