Lepa Brena se sa uživanjem i velikom odgovornošću priprema za dva velika koncerta u beogradskoj Areni. Sa istim žarom, kao u vreme kada je tek počinjala karijeru ne sluteći dokle će stići. Uz porodicu, prijatelje i proverene saradnike, ništa joj nije teško. Raduje se velikim koncertima kao da su joj prvi.

Koliko je slatko, teško i odgovorno nositi titulu najveće jugoslovenske zvezde svih vremena? Koliko je teško i lepo biti Lepa Brena?

– I teško i lepo. Teško kada imam mnoštvo obaveza koje sam sebi zadala u toku dana, a prelepo kada mogu samo da pevam i družim se s publikom. Postoje prateće aktivnosti svakog koncerta, a pogotovo ako radite muzičko-scenski spektakl kao što ću ja raditi 20. i 21. oktobra u Areni. Moram da naglasim da ovo nije običan koncert i da na samoj realizaciji radi preko 150 ljudi. Znači jedno manje preduzeće koje okuplja vrhunski tim scenografa, kostimografa, muzičara, vizuelnih tehničara, tehničara zvuka, producenata… Da ne nabrajam dalje. Prvi put smo napravili dve bine, imamo pistu koja je dugačka 22 metra, Sky produkcija se potrudila da postavi rekord u postavljanju jedne fantastične scene koja do sada nije viđena u Beogradu. Kada pričamo o tome da li je teško i lepo biti Lepa Brena, da budem iskrena, ja drugačije ne bih ni umela da živim. Srodila sam se sa profesijom koju sam odabrala i moj život je oduvek ovakav – dobro se naradim, pa otputujem na neku lepu destinaciju gde doživim apsolutno resetovanje i onda mogu opet. Sve ispočetka.

Kakva osećanja u vama izazivaju sećanja na vreme kada ste imali po dva koncerta dnevno, kada se novac nosio nosio u džakovima? Seta, nostalgija?

– Da nije bilo potrebe da se radi toliko. Mogla sam malo više da se zabavljam, recimo. Ne znam da li bih sada radila onoliko, ali kad pogledate da nekome turneja traje mesec dva, godinu, dve, a da je turneja Lepe Brene i Slatkog greha trajala punih devet godina, to je zaista respektabilna priča. To vreme za mene ima pečat jedne divne energije, jedne tople lepe velike države, nasmejanih i neopterećenih ljudi… Nostalgija jeste prava reč. Jer Lepa Brena je možda poslednja Jugoslovenka na ovim prostorima koja je govorila isključivo muzikom.

Vi ste brend, a brend diktira trendove. Mnogo toga ste uradili pre Madone. Kakve nove trendove možemo da očekujemo?

– Za trendove ponajviše treba hraborsti. Mene je kroz čitav život i karijeru vodila kreativnost, koja je nekad osporavana, nekad odobravana, ali znate kako, kada napravite veliki uspeh – pridruže vam se čak i oni koji su vas osporavali, jer uspeh mora da prati kvalitet. I svi vole da budu u društvu uspešnih. Malo se zna da je spot Robinja nagrađen za najbolji video-spot na međuarodnom takmičenju, da smo mnoge standarde u video-produkciji postavili još 1987. godine kada sam snimila prvi deo filma Hajde da se volimo. Uvek sam bila hrabra da rizikujem, jer sam želela više, bolje i drugačije, ali ne od drugih, nego od sebe same. U tome je trik. Ne mogu da garantujem da li ću za 6-7 godina biti spremna da radim ovako velike koncerte i možda je ovo moj poslednji koncert u Beogradu. Kažem, ne znam jer sve velike spektakle radila sam na 6 do 7 godina. Ipak je sve ovo prezahtevno i organizaciono i konceptualno.

Koliko se današnja estrada razlikuje od one nekadašnje, na koju ste vi kročili? Koliko se brže stiže do popularnosti i uspeha?

– Danas može da bude popularan svako. I krava Milka je popularna. Ona sa čokolade. Znate, kriterijumi se razlikuju zavisno od toga kojoj se publici obraćate. Ako nudite vrednost i kvalitet, vi ćete takvu publiku i privlačiti. Estradna scena danas je postala jedan poligon gde svako vozi svoju vožnju, doduše različitim prevoznim sredstvom. Neko vozi trotinet, nego kamion, a neko je ostao na biciklu. U vreme mojih početaka, samo dobra pesma i adekvatan tim saradnika mogao je da vam da taj vetar u leđa. Znalo se ko je najbolji u kom sportu, ko je najbolji reditelj, ko je najbolji glumac… Ništa nije moglo da vam padne s neba, i nikakav skandal nije mogao da kompenzuje uspeh ako drugih kvaliteta nemate. Danas se erotika jako jeftino prodaje jer se može sresti na svakom koraku zahvaljujući društvenim mrežama. Danas deca u osnovnoj školi znaju više nego što sam ja znala sa 30 godina. I sve je nekako ogoljeno. I erotske ponude u pesmama i vizuelni sadržaji koji to sve prate. Jesam za provokaciju, ali sa merom i na granici. Nažalost, granice nema i zato deluje da je danas popularnost najjednostavnije postići. Ne zaboravite da su popularni i oni koji šokiraju ljude, a ne samo oni koji zaduže ovo društvo rezultatima svoga rada.

Koliko ste nepravde trpeli u karijeri i koliko je bilo razočarenja?

– Znate kako, od samog starta sam shvatila da će ono što ja donosim često biti dočekano sa dozom osporavanja, da će biti onih koji će me iskreno podržavati i da će biti razočarenja, onoliko. Kada menjate svet, nisu baš svi spremni za to. Bez lažne skromnosti, moja karijera promenila je dosta toga u poimanju domaćeg šou-biznisa, ali trebalo je biti prvi. Kada prvi provalite foru, posle svi misle da mogu isto tako.

Kada vam je u životu i karijeri bilo najteže? Želite li nešto od toga da zaboravite?

– Želela bih da mogu da zaboravim Stefanovu otmicu i raspad države u kojoj sam rođena, u kojoj sam se školovala, u kojoj sam postala sve ovo što sam danas. Stefanova otmica je nešto što kao roditelj, čovek i živo biće ne mogu da zaboravim dok sam živa. Zatim tu je i prerani odlazak čoveka koji je bio alfa i omega shvatanja šou-biznisa kod nas, to je Raka Đokić koji je bio vizionar i neko kome sam zahvalna čitavog života i ko će mi nedostajati dok sam živa. Nažalost, ništa od toga ne mogu da zaboravim. Pre bih rekla da sam naučila da živim sa onim što ne mogu da zaboravim.

Koliko ste poslednjih godina promenili odnos prema svom zdravlju, poglede na život, prioritete i kako se borite protiv stresa?

– Svaki put kada me je zdravlje opomenulo, znala sam da vozim brže nego što je dozvoljeno. Nema tu šta mnogo da se priča, zdravlje trpi dokle može i onda nastupa lom. Sreća je pa sam alarme koje sam dobijala od svog organizma uzimala za ozbiljno i usporavala tempo. Danas je to sve iza mene, jer sam odlučila da budem srećna. Moj životni pravac je bio i ostao optimizam. I kada kažem da sam odlučila da budem srećna, to nije stvar postignuća, niti cilj kome težim, nego stanje duha. Protiv stresa nema univerzalnog leka, ali s vremena na vreme pogasim telefone, ugasim laptop i uzmem da čitam knjigu, prošetam, sednem natenane i popijem kafu. I te male svakodnevne stvari me opuste i umire.

Niste se umorili od scene? Možete li sebe da vidite na sceni u godinama Lepe Lukić, koja je puna energije i volje za radom?

– Ne znam nijednog muzičara koji se od muzike umorio ni na našoj, ni na svetskoj sceni. Vi sa godinama naučite da živite kroz muziku, sa muzikom i za muziku. Muzika vam postane stil život i razmišljanja. Pevaću dokle god me publika želi, a kao što viditen, jedan Mik Džeger, jedna Šer i brojni drugi svetski umetnici nastupaju uveliko i niko ih ne pita za matični izvod iz knjige rođenih. Jer su odlični! Uostalom, ja zaista ne znam da muzičari idu u penziju. Možda rade smanjenim intenzitetom ili ne nastupaju kao nekada često, ali uvek ostanu u igri. Uostalom, za mene koja sam radila dva koncerta dnevno devet godina zaredom, svaki manji tempo je prespor!

Kako podosite kritike? Modne, muzičke, razne… Od strane dežurnih kritičara, od strane porodice…

– Naučila sam da živim sa tim. I da se ne obazirem mnogo. Verujte, nije prirodno da se svima sviđate, i dokle god ima prašine oko vas koja se diže, radite pravu stvar. Pa zamislite te dosadne karijere gde je sve divno i krasno, a nikada se o vama nije raspleo nijedan trač, niko vas nije ogovarao, niko vas nije kritikovao… Uostalom, ogovaraju i kraljicu Elizabetu i Donalda Trampa… Lako je meni za mene! (smeh) Nekada iza kritike stoji malicioznost, nekada je to neinfomrisanost, a nekada puka zloba, znate. Konstruktivne kritike umem da prihvatim, ali sve što je sabotaža i diskreditovanje me jednostavno ne zanima. Zamislite kada bih se bavila svakim komentarom i svakim redom o meni napisanim. Samo neko ko je pakostan ili glup može da ospori kvalitet. Pakostan jer je zloban, a glup jer ne shvata.

Zašto niste kritičniji prema estradi? Imate sva prava na to…

– Oduvek sam se bavila samo sobom i svojim radom. Takva sam po prirodi. I ono što vidim, a nije moj domen interesovanja, ne komentarišem. Imam preča posla.

Kako ste uspeli da sačuvate brak? Koliko je bilo iskušenja?

– Brak traži dve zrele osobe i zdrav razum. Uostalom, i Boba i ja smo davno shvatili jednu veliku istinu – a to je da bi svaki naš sledeći izbor partnera bio totalni promašaj. Iskušenja nije lišen nijedan brak, ali sve zavisi od toga koliko vam je stalo.

Ima li šanse da vaš sin Stefan, vaša snaja Aleksandra ili neko drugi dostigne bar deo vaše slave?

– Meni bi bilo drago, zaista. Ali niko ne treba da dostigne deo moje slave, nego da postigne sopstvenu. Jer jedino tako možemo pričati o autentičnosti jedne ličnosti i pečatu jedne karijere. Velike karijere prave ljudi koji su vredni i koji rade na sebi, ali na originalan način. Ne treba niko da bude nova Lepa Brena, već treba da sagradi svoju priču, na temeljima svojih kvaliteta. Radujem se upsehu svakog mladog čoveka na našoj estradi i biće mi drago ako su to momci i devojke iz Grand produkcije koja se jedina na kvalitativan način bavi svojim pevačima. Pogotovo ako to bude bio neko iz moje kuće, biće mi jako, jako drago.

ZABRANJENO JE PRENOŠENJE CELOG ILI DELA TEKSTA!

ROĐENDANSKO IZNENAĐENJE Boba obradovao Brenu SKUPOCENIM POKLONOM


Vesna TasićIvan Vučićević